Iako je Srbija jedna mala država sa malim brojem stanovnika koji se u
enormnoj meri smanjio za vreme ratova koji su protutnjali ovim
balkanskim prostorima ipak je ta mala zemlja dala neke od najvećih
svetskih naučnika, sportista, umetnika i sličnih znamenitih po dobru,
ljudi. No ja neću da pričam o tome. Ja ću da vam ispričam o Srbima na
jedan drugi način i ako sam i sam Srbin i nigde ni na jednom mestu nisam
dao da se loše govori o Srbskoj naciji, ipak, ovo su fakti koje sam
vremenom prikupio.
Dakle.
1. Ako si Srbin i nalaziš se u nekoj drugoj državi dobro pazi da, čim negde čuješ da neko govori Srbski jezik, odmah se okreni na suprotnu stranu od toga odakle zvuk dolazi i ubrzanim koracima, neprimetno, se udalji odatle. Zašto? Verovatno ne postoji ni jedna nacija čiji pripadnik izbegava da pomogne pripadnika svoje nacije kao što je to slučaj kod Srba. Koji je razlog tome ja ne znam. Ne samo da neće da pomogne već uglavnom, gleda na sve moguće načine da nanese zlo pripadniku svoje nacije. To objašnjava i sledeća poslovica koja je na snazi u Srba a koja glasi: "Samo nek komšiji crkne krava". Objašnjenje te poslovice je sledeće. Nema veze što su meni uginula krava važnije je da je i komšijina. Ovo se dešava kako izvan Srbije tako i u samoj Srbiji dakle dolazimo do zaključka da je to jedno od načina ponašanja kod Srba.
2. Verovatno je Srbin jedina nacionalnost koja ima pripadnike koji se stide toga što su Srbi. Takođe nemam objašnjenje za tu pojavu i po meni to je čisto bezumlje ali šta da se radi, takvi smo mi Srbi. Dokaze možete pronaći svuda u Srbiji, počevši od škola pa sve do mauzoleja. Kako to pitaće te se. Pa lepo, nigde u Srbiji ne postoji mauzolej nekom Srbinu ali zato postoji pripadniku druge nacije, Josipu Brozu Titu. Drugi primer za to je (kako sam čuo) da Srbija, kao država, potražuje novac od Srbskog zakonitog prestolonaslednika za struju na njegovom imanju, koje mu je bilo oteto pa vraćeno, ali zato niko ne postavlja pitanje ko plaća održavanje gore pomenutog mauzoleja.Treći primer bi bio da se u školama više uči o inostranim velikanima nego o Srbskim velikanima.
3. Svaki Srbin je izuzetan političar i radnik ali za izvan svoje kuće. Hoću da kažem da Srbi itekako brinu o tuđem ali ne i o svome. Naime, Srbin je uglavnom rado viđen radnik u inostranstvu, dok se u svojoj zemlji ponaša suprotno. Govorim u globalu tako da je ovo u smislu " u većini slučajeva". Srbin u inostranstvu dolazi na posao u određeno vreme, ne retko radi i više nego što je zahtevano, savestan je radnik, ne krade firmu u kojoj radi, nikad ne govori loše o vlasniku firme u kojoj radi i tome slično. Apsolutno je drugačija situacija Srbina koji radi u Srbskoj firmi u Srbiji, totalna suprotnost. Isti takvi smo i političari, više brinemo o tome šta drugi misle nego šta mi mislimo ili šta je dobro za nas same sve pod izgovorom neke globalne ljubavi.
4. Srbi su izuzetno ljubomorni jedni prema drugima. To je toliko fascinantno da ja ne mogu da nađem nikakvo opravdanje za to. Najbolje objašnjenje te ljubomore bi bilo kao kada bi ste rekli da je leva ruka ljubomorna na desnu ruku. Prosto neshvatljivo. Gotovo nikad ili veoma retko će te se susresti sa tim da jedan Srbin hvali nekog drugog Srbina koji je još uvek živ. Verovatno će te se sad setiti Novaka Đokovića, Srbskog slavnog tenisera, i reći, eto svi Srbi hvale Novaka. Da, ali. Novaka sad hvalimo i hvalimo ga dok nije u Srbiji. Postavlja se pitanje da li će i njega da zadesi sudbina Vlada Divca. Naime Srbi su voleli Vlada dok je bio poznat i dok nije živeo u Srbiji. No čim se Vladova karijera završila i čim je čovek izrazio želju da se vrati u Srbiju, završila se i ta ljubav, čak je par puta zamalo i prevaren od njegovih sunarodnika (nas) i to baš ovde u Srbiji. Da se prisetimo slučaja "Mineralna Voda Vrnjci" i "Sportska hala u Kraljevu". I još jedan primer je da hapsimo naše preduzetnike pod izgovorom "tajkun" iako si izgradili fabrike zaposlili veliki broj ljudi itd., ali zato strani preduzetnik može apsolutno slobodno da dođe u Srbiju kupi neko veliko dobro, tipa fabriku, sve mašine iseče i proda kao staro gvožđe, otpusti sve radnike bez da im uplati socijalno,penziono ili čak porez samoj državi, čak da podigne i kredit od same države koji nikad neće da vrati, i, nikom ništa. Niko se nikad neće zapitati bilo šta u vezi toga! Srbske preduzetnike hapsimo a strane dočekujemo kao velike dobročinitelje. Srbska posla, reći će te i bićete skroz u pravu.
5. Ovo poslednje u vezi toga da Srbi Srbe kinje a drugima oporaštaju je trebalo da bude pod rednim brojem 5., ali nekako je vezano i za Srbsku međusobnu ljubomoru tako da je svrstano pod 4. Što se tiče toga da Srbi Srbe kinje a drugima opraštaju primera je mnogo u novijoj Srbskoj istoriji ili svakodnevici. Pogledajte samo primer patriota u Srbiji. Mislim da ne postoji država na celom svetu u kojoj patriote nisu dobrodošle, kao što je slučaj u Srbiji. U svakoj državi patriota je poželjna pojava koja je potpomagana državom, pogledajte primere najvećih država, SAD, Kina, Rusija, da ne govorimo o manjim državama. Imao sam slučaj gde sam testirao njihov patriotizam, kada građanin jedne od tih država žestoko protestvuje protiv određenih pojava u njegovoj zemlji ali ako mu vi kao građanin druge države skrenete pažnju na još neke loše pojave u njegovoj državi on će vas verbalno napasti svom silinom. To u Srbiji nije slučaj. Ovde u Srbiji patriote su pod velikim pritiskom minornih ne patriotskih snaga koje su potpomagane kako izvan državnim institucijama tako i državnim institucijama. I da se nadovežem na to. Ponekad mi se čini da čak i institucije koje rade protiv Srbije i Srbskog naroda bivaju podsticane na rad ovde u samoj Srbiji od samih stanovnika i od strane države. Iskreno ne verujem da ta pojava postoji igde na svetu osim u Srbiji.
Eto, Srbska posla.
I am not Serb, I am Serbian!
Dakle.
1. Ako si Srbin i nalaziš se u nekoj drugoj državi dobro pazi da, čim negde čuješ da neko govori Srbski jezik, odmah se okreni na suprotnu stranu od toga odakle zvuk dolazi i ubrzanim koracima, neprimetno, se udalji odatle. Zašto? Verovatno ne postoji ni jedna nacija čiji pripadnik izbegava da pomogne pripadnika svoje nacije kao što je to slučaj kod Srba. Koji je razlog tome ja ne znam. Ne samo da neće da pomogne već uglavnom, gleda na sve moguće načine da nanese zlo pripadniku svoje nacije. To objašnjava i sledeća poslovica koja je na snazi u Srba a koja glasi: "Samo nek komšiji crkne krava". Objašnjenje te poslovice je sledeće. Nema veze što su meni uginula krava važnije je da je i komšijina. Ovo se dešava kako izvan Srbije tako i u samoj Srbiji dakle dolazimo do zaključka da je to jedno od načina ponašanja kod Srba.
2. Verovatno je Srbin jedina nacionalnost koja ima pripadnike koji se stide toga što su Srbi. Takođe nemam objašnjenje za tu pojavu i po meni to je čisto bezumlje ali šta da se radi, takvi smo mi Srbi. Dokaze možete pronaći svuda u Srbiji, počevši od škola pa sve do mauzoleja. Kako to pitaće te se. Pa lepo, nigde u Srbiji ne postoji mauzolej nekom Srbinu ali zato postoji pripadniku druge nacije, Josipu Brozu Titu. Drugi primer za to je (kako sam čuo) da Srbija, kao država, potražuje novac od Srbskog zakonitog prestolonaslednika za struju na njegovom imanju, koje mu je bilo oteto pa vraćeno, ali zato niko ne postavlja pitanje ko plaća održavanje gore pomenutog mauzoleja.Treći primer bi bio da se u školama više uči o inostranim velikanima nego o Srbskim velikanima.
3. Svaki Srbin je izuzetan političar i radnik ali za izvan svoje kuće. Hoću da kažem da Srbi itekako brinu o tuđem ali ne i o svome. Naime, Srbin je uglavnom rado viđen radnik u inostranstvu, dok se u svojoj zemlji ponaša suprotno. Govorim u globalu tako da je ovo u smislu " u većini slučajeva". Srbin u inostranstvu dolazi na posao u određeno vreme, ne retko radi i više nego što je zahtevano, savestan je radnik, ne krade firmu u kojoj radi, nikad ne govori loše o vlasniku firme u kojoj radi i tome slično. Apsolutno je drugačija situacija Srbina koji radi u Srbskoj firmi u Srbiji, totalna suprotnost. Isti takvi smo i političari, više brinemo o tome šta drugi misle nego šta mi mislimo ili šta je dobro za nas same sve pod izgovorom neke globalne ljubavi.
4. Srbi su izuzetno ljubomorni jedni prema drugima. To je toliko fascinantno da ja ne mogu da nađem nikakvo opravdanje za to. Najbolje objašnjenje te ljubomore bi bilo kao kada bi ste rekli da je leva ruka ljubomorna na desnu ruku. Prosto neshvatljivo. Gotovo nikad ili veoma retko će te se susresti sa tim da jedan Srbin hvali nekog drugog Srbina koji je još uvek živ. Verovatno će te se sad setiti Novaka Đokovića, Srbskog slavnog tenisera, i reći, eto svi Srbi hvale Novaka. Da, ali. Novaka sad hvalimo i hvalimo ga dok nije u Srbiji. Postavlja se pitanje da li će i njega da zadesi sudbina Vlada Divca. Naime Srbi su voleli Vlada dok je bio poznat i dok nije živeo u Srbiji. No čim se Vladova karijera završila i čim je čovek izrazio želju da se vrati u Srbiju, završila se i ta ljubav, čak je par puta zamalo i prevaren od njegovih sunarodnika (nas) i to baš ovde u Srbiji. Da se prisetimo slučaja "Mineralna Voda Vrnjci" i "Sportska hala u Kraljevu". I još jedan primer je da hapsimo naše preduzetnike pod izgovorom "tajkun" iako si izgradili fabrike zaposlili veliki broj ljudi itd., ali zato strani preduzetnik može apsolutno slobodno da dođe u Srbiju kupi neko veliko dobro, tipa fabriku, sve mašine iseče i proda kao staro gvožđe, otpusti sve radnike bez da im uplati socijalno,penziono ili čak porez samoj državi, čak da podigne i kredit od same države koji nikad neće da vrati, i, nikom ništa. Niko se nikad neće zapitati bilo šta u vezi toga! Srbske preduzetnike hapsimo a strane dočekujemo kao velike dobročinitelje. Srbska posla, reći će te i bićete skroz u pravu.
5. Ovo poslednje u vezi toga da Srbi Srbe kinje a drugima oporaštaju je trebalo da bude pod rednim brojem 5., ali nekako je vezano i za Srbsku međusobnu ljubomoru tako da je svrstano pod 4. Što se tiče toga da Srbi Srbe kinje a drugima opraštaju primera je mnogo u novijoj Srbskoj istoriji ili svakodnevici. Pogledajte samo primer patriota u Srbiji. Mislim da ne postoji država na celom svetu u kojoj patriote nisu dobrodošle, kao što je slučaj u Srbiji. U svakoj državi patriota je poželjna pojava koja je potpomagana državom, pogledajte primere najvećih država, SAD, Kina, Rusija, da ne govorimo o manjim državama. Imao sam slučaj gde sam testirao njihov patriotizam, kada građanin jedne od tih država žestoko protestvuje protiv određenih pojava u njegovoj zemlji ali ako mu vi kao građanin druge države skrenete pažnju na još neke loše pojave u njegovoj državi on će vas verbalno napasti svom silinom. To u Srbiji nije slučaj. Ovde u Srbiji patriote su pod velikim pritiskom minornih ne patriotskih snaga koje su potpomagane kako izvan državnim institucijama tako i državnim institucijama. I da se nadovežem na to. Ponekad mi se čini da čak i institucije koje rade protiv Srbije i Srbskog naroda bivaju podsticane na rad ovde u samoj Srbiji od samih stanovnika i od strane države. Iskreno ne verujem da ta pojava postoji igde na svetu osim u Srbiji.
Eto, Srbska posla.
I am not Serb, I am Serbian!
Нема коментара:
Постави коментар