Prvo da razgraničimo jednu stvar.
Jebanje nema nikakve veza sa vođenjem ljubavi iako izgleda na prvi pogled da postoji konekcija preko -koitus- ( http://sh.wikipedia.org/wiki/Koitus ) i doživljavanja orgazma ( http://sh.wikipedia.org/wiki/Orgazam ) u suštini to nije tako. O čemu se zapravo radi?
Jebanje, radnja koju obavlja dve ili više osoba kojoj je cilj doživljavanje jednog ili više orgazama. I to bi bilo sve u vezi teoretisanja u vezi jebanja. Nema tu nikakve priče o ljubavi između partnera. Jebanje se dešava iz čisto sebične pobude, zadovoljavanje životinjskog nagona za razmnožavanjem koji je u slučaju jebanja često ne završen čin, čak se može reći da jebanje samo po sebi nije ni zadovoljavanje tog praiskonskog nagona u nama već ,,, na kraj krajeva čisto gubljenje vremena. Nema nikakvu drugu poentu osim doživljavanja orgazma koji su nazvali vrhuncem seksualnog doživljaja ( http://sh.wikipedia.org/wiki/Orgazam ) iako je zapravo orgazam kraj koitusa. Ende, the end. Posle čega se samo nadate da saučesnik-ca-ci ne počne da pametuje, izvinjava se i tome slično. Dakle, sretnete se, udvaranje (kao i kod životinja) pokušavate da se predstavite u što lepšem svetlu, prikrivajući sve mane koje su vama poznate, koitus i kraj. To bi bilo sve o jebanju.
E sad, vođenje ljubavi. Vođenje ljubavi se razlikuje od jebanja još u samom početku. Za uspešno vođenje ljubavi potreban je jedan veoma važan činilac koji i pravi razliku a to je međusoban osećaj ljubavi između partnera. Šta je ljubav otkrijte sami. Cilj-poenta vođenja ljubavi je obostrano zadovoljenje partnera, tj. ne samo završni čin, orgazam, već celokupan događaj od početka do kraja. Dakle bitna razlika je sam osećaj u nama samima. Jebanje - zadovoljenje samoga sebe, vođenje ljubavi - obostrani osećaj zadovoljstva. Jebanju prethodi udvaranje kao što smo ranije naveli i u većini slučajeva ono ne zahteva puno vremena i svodi sa na hoćeš-nećeš na kraju. Vođenju ljubavi pak prethodi puno duži proces u kome učesnici pokušavaju da istaknu svoje vrline pri tome ne krijući mane i taj proces možemo nazvati pokazivanje ili otkrivanje-otvaranje samoga sebe. Taj proces otkrivanja samoga sebe ljudi su poprilično upropastili time što su oko svega ispleli neku mrežu mistike zbog koje se ne retko dešava fijasko. Čim se počne sa zamagljivanjem ili sakrivanjem u relaciji između partnera vođenje ljubavi prestaje da bude to i postaje jebanje, dakle vraća se na prvobitnu poziciju zadovoljavanja životinjskog nagona. U srpskom jeziku i nije baš sretno nadenuto ime tom činu, vođenje ljubavi, dok na primer u engleskom jeziku imamo perfektan primer kako to treba da izgleda "make love" što prevedeno znači praviti ljubav i čini mi se da je mnogo preciznije i tačnije od naziva u srpskom jeziku.
Vođenje ljubavi, za razliku od jebanja, nije ograničeno dužinom trajanja koitusa. Neko bi rekao da je koitus sastavni deo vođenja ljubavi i pogrešio bi. Naime, dok je kod jebanja koitus etapa a orgazam cilj, dotle je kod vođenja ljubavi i koitus i orgazam i vreme pre i posle celokupnog čina cilj. Dakle, jebanje ima jedan cilj a to je lični orgazam a vođenje ljubavi ima nekoliko ciljeva koji trebaju da budu ispunjeni, obostrana saglasnost i osećaj zadovoljstva, obostrani osećaj pripadnosti i međusobne povezanosti partnera kao i obostrani osećaj ispunjenosti nakon samog koitusa. Dotaknimo se u ovom momentu apstraktnog. Dok u jebanju jedan od partnera oseća ispunjenost i zadovoljstvo a drugi prazninu,otuđenost ili bilo koji od ,da tako kažemo, loših osećaja dotle u vođenju ljubavi partneri imaju identične osećaje ,dobre vibracije. Neću se osvrtati na to što pojedini partneri namerno potiskuju negativne osećaje kako bi veštački proizveli osećaj vođenja ljubavi. No to nije moguće ma koliko se zavaravali jer pre ili kasnije će ti negativni osećaji da isplivaju na površinu ličnosti i najverovatnije će se manifestovati kao frustracije. Jebanje je sve što nije vođenje ljubavi, dakle i ako veštački proizvedemo u nama sve osećaje koji su potrebni za vođenje ljubavi i dalje je to jebanje. Vođenje ljubavi iziskuje prirodno dobijene osećaje. Nekako mi izgleda da je jebanje čin koji je više fizičke prirode dok je vođenje ljubavi više duhovne prirode. U ovom momentu mi upada u oči ova reč frustracije, i da, ne mali broj puta sam primetio kod osoba koje imaju redovne seksualne odnose da su veoma isfrustrirane a opet sa druge strane osobe koje i nemaju učestale seksualne odnose ali imaju kvalitetne, dakle vode ljubav, uopšte nemaju frustracije ili pak preko njih prelaze veoma brzo i lako. No to je više pitanje za doktore tako da će mo im to i prepustiti.
Jebanje nema nikakve veza sa vođenjem ljubavi iako izgleda na prvi pogled da postoji konekcija preko -koitus- ( http://sh.wikipedia.org/wiki/Koitus ) i doživljavanja orgazma ( http://sh.wikipedia.org/wiki/Orgazam ) u suštini to nije tako. O čemu se zapravo radi?
Jebanje, radnja koju obavlja dve ili više osoba kojoj je cilj doživljavanje jednog ili više orgazama. I to bi bilo sve u vezi teoretisanja u vezi jebanja. Nema tu nikakve priče o ljubavi između partnera. Jebanje se dešava iz čisto sebične pobude, zadovoljavanje životinjskog nagona za razmnožavanjem koji je u slučaju jebanja često ne završen čin, čak se može reći da jebanje samo po sebi nije ni zadovoljavanje tog praiskonskog nagona u nama već ,,, na kraj krajeva čisto gubljenje vremena. Nema nikakvu drugu poentu osim doživljavanja orgazma koji su nazvali vrhuncem seksualnog doživljaja ( http://sh.wikipedia.org/wiki/Orgazam ) iako je zapravo orgazam kraj koitusa. Ende, the end. Posle čega se samo nadate da saučesnik-ca-ci ne počne da pametuje, izvinjava se i tome slično. Dakle, sretnete se, udvaranje (kao i kod životinja) pokušavate da se predstavite u što lepšem svetlu, prikrivajući sve mane koje su vama poznate, koitus i kraj. To bi bilo sve o jebanju.
E sad, vođenje ljubavi. Vođenje ljubavi se razlikuje od jebanja još u samom početku. Za uspešno vođenje ljubavi potreban je jedan veoma važan činilac koji i pravi razliku a to je međusoban osećaj ljubavi između partnera. Šta je ljubav otkrijte sami. Cilj-poenta vođenja ljubavi je obostrano zadovoljenje partnera, tj. ne samo završni čin, orgazam, već celokupan događaj od početka do kraja. Dakle bitna razlika je sam osećaj u nama samima. Jebanje - zadovoljenje samoga sebe, vođenje ljubavi - obostrani osećaj zadovoljstva. Jebanju prethodi udvaranje kao što smo ranije naveli i u većini slučajeva ono ne zahteva puno vremena i svodi sa na hoćeš-nećeš na kraju. Vođenju ljubavi pak prethodi puno duži proces u kome učesnici pokušavaju da istaknu svoje vrline pri tome ne krijući mane i taj proces možemo nazvati pokazivanje ili otkrivanje-otvaranje samoga sebe. Taj proces otkrivanja samoga sebe ljudi su poprilično upropastili time što su oko svega ispleli neku mrežu mistike zbog koje se ne retko dešava fijasko. Čim se počne sa zamagljivanjem ili sakrivanjem u relaciji između partnera vođenje ljubavi prestaje da bude to i postaje jebanje, dakle vraća se na prvobitnu poziciju zadovoljavanja životinjskog nagona. U srpskom jeziku i nije baš sretno nadenuto ime tom činu, vođenje ljubavi, dok na primer u engleskom jeziku imamo perfektan primer kako to treba da izgleda "make love" što prevedeno znači praviti ljubav i čini mi se da je mnogo preciznije i tačnije od naziva u srpskom jeziku.
Vođenje ljubavi, za razliku od jebanja, nije ograničeno dužinom trajanja koitusa. Neko bi rekao da je koitus sastavni deo vođenja ljubavi i pogrešio bi. Naime, dok je kod jebanja koitus etapa a orgazam cilj, dotle je kod vođenja ljubavi i koitus i orgazam i vreme pre i posle celokupnog čina cilj. Dakle, jebanje ima jedan cilj a to je lični orgazam a vođenje ljubavi ima nekoliko ciljeva koji trebaju da budu ispunjeni, obostrana saglasnost i osećaj zadovoljstva, obostrani osećaj pripadnosti i međusobne povezanosti partnera kao i obostrani osećaj ispunjenosti nakon samog koitusa. Dotaknimo se u ovom momentu apstraktnog. Dok u jebanju jedan od partnera oseća ispunjenost i zadovoljstvo a drugi prazninu,otuđenost ili bilo koji od ,da tako kažemo, loših osećaja dotle u vođenju ljubavi partneri imaju identične osećaje ,dobre vibracije. Neću se osvrtati na to što pojedini partneri namerno potiskuju negativne osećaje kako bi veštački proizveli osećaj vođenja ljubavi. No to nije moguće ma koliko se zavaravali jer pre ili kasnije će ti negativni osećaji da isplivaju na površinu ličnosti i najverovatnije će se manifestovati kao frustracije. Jebanje je sve što nije vođenje ljubavi, dakle i ako veštački proizvedemo u nama sve osećaje koji su potrebni za vođenje ljubavi i dalje je to jebanje. Vođenje ljubavi iziskuje prirodno dobijene osećaje. Nekako mi izgleda da je jebanje čin koji je više fizičke prirode dok je vođenje ljubavi više duhovne prirode. U ovom momentu mi upada u oči ova reč frustracije, i da, ne mali broj puta sam primetio kod osoba koje imaju redovne seksualne odnose da su veoma isfrustrirane a opet sa druge strane osobe koje i nemaju učestale seksualne odnose ali imaju kvalitetne, dakle vode ljubav, uopšte nemaju frustracije ili pak preko njih prelaze veoma brzo i lako. No to je više pitanje za doktore tako da će mo im to i prepustiti.
Нема коментара:
Постави коментар