Postanje

U početku nije bilo ništa. Mislim nije bilo ništa interesantno samo neke čestice koje su besmisleno jurile tamo ovamo. Šta je bilo pre tih besmislenih čestica?, ko zna. Čestice su bile besmislene tako da nisu mogle da prenose znanje u budućnost. I tako je to trajalo bez malo celu večnost dok se u jednom momentu nakon sudara dve čestice ne desi čudo. Nastade svest, prva misao. Dve čestice koje su se sudarile muvajući se levo-desno shvatiše da postoje jer ako postoji još neko onda postojim i ja, jer taj neko drugi može da potvrdi moju aksiomu da "Ja jesam" i to je i prva misao koja se desila u univerzumu. Onda te dve čestice krenuše da istraže prostor oko njih i naiđoše na druge čestice. Malo po malo organizovaše se te čestice po nekim samo njima znanim logikama i tako nastadoše prvi organizovani oblici života koje ljudska vrsta još nije videla a koje su još mnogo sitnije nego ovo što oni (ljudi ) nazivaju subatomskim česticama. Malo po malo i te prve organizacije se organizovaše u još veće organizacije, pa još veće i tako dalje dok ne nastade prvi atom. To se tad nije zvalo tako ali sadašnji ljudi imaju običaj da tako nazivaju te prvobitne oblike života koje i danas poznajemo. I tako prolazilo je vreme, čestice su se gomilale i gomilale i još mnogo vremena je prošlo i čestice su se onako baš nagomilale na pojedinim mestima u prostoru tako da posle tog perioda nagomilavanja počinje i naša priča.
   Nekada davno na planeti zemlji nije bilo ljudi, samo su postojale biljke i životinje. Oh znam, sad najverovatnije zamišljate planetu zemlju iz tog vremena kao haotičnu papazjaniju raznih vrsta biljaka i životinja i insekata koji samo jure jedno drugo da pojedu, ali ne, nije bilo tako. Naime u ta davna pradavna vremena sve životinje su govorile istim jezikom, i ma koliko to bilo čudno imale su civilizaciju, verovanja , zakone, sve ono što ljudska bića  smatraju tekovinama civilizacije. Kako i ne bi smatrali kad su o tome naučili od životinja. Bijojedi su jeli biljke, mesojedi su jeli bolesne,stare i  iznemogle biljojede, mesojede su jeli insekti, insekti su oprašivali biljke i tako je sve bilo idilično i jednolično i život je tekao u nekoj konstantnoj spirali. Doduše bilo je tu i nesuglasica, uglavnom oko teritorije. Sve je to bilo tako milijardama godina dok u jednom momentu majmuni, to je ona vrsta stanovnika planete zemlje koja je najlenjija na toj maloj planeti, nije od sve te dosade izmozgala da naprave savršeno biće koje bi moglo da presuđuje u međuživotinjskim sudskim sporovima. I tako pošto su majmuni kao najlenjiji imali najviše slobodnog vremena njima bi i dato da smisle neku novu životinjsku vrstu koja bi bila sudija u tim sporovima koji su nekad znali da budu toliko dugački da bi akteri ili umrli od starosti ili bili pojedeni ili ko zna šta, uglavnom sudski sistem im i nije baš funkcionisao najbolje zato što je jednostavno svaka životinja gledala svoj lični biznis i nije imala vremena da se bakće sa tuđim problemima. Elem dokoni majmuni se baciše na posao i pošto su oni bili zaduženi za to, genetskim modifikacijama napraviše biće koje najviše liči na njih ali to novo biće nije smelo da razume ostale životinje tako da je moglo da sudi samo po činjenicama a ne po priči jer laž postoji od postanka govora a jedini način da nikad ne poveruješ u laž je ta da je nikad i ne čuješ. Naravno to novo biće je najviše ličilo na majmune, jer majmuni budući prilično arogantni, napraviše, eto, da to jadno biće najviše liči na njih same a i hteli su na neki način da osiguraju za sebe protekciju pošto će se kasnije predstavljati kao preci bića. I tako nastade to novo biće. Nazvali su ga nekim čudnim imenom koje je biću bilo nemoguće izgovoriti. Razumeće te da je ime tog bića bilo na univerzalnom životinjskom jeziku koje ta bića nikad nisu naučila tako da nikad nisu ni znala kako se zovu.
  Uglavnom taj eksperiment i nije bio tako uspešan. Majmuni lenji kakvi jesu napravili su biće sa mnogim nedostatcima. Naime napravili su biće koje je moralo da se oblači , takođe to novo biće je moralo da živi u pećinama zato što je osećalo enormni strah od okoline, isto tako pošto su ga majmuni napravili to novo biće nije bilo ni nešto posebno pametno, teško je razumevalo okolinu i nikako nije moglo da se uskladi sa istom. Nije imalo dovoljno inteligencije što se ogledalo u tome da je ubijalo šta stigne i često puta je radilo neke bespotrebne radnje koje životinjama koje su navikle na realne probleme nisu imale nikakvog smisla. To novo biće nije bilo sposobno čak ni da smisleno komunicira među svojom vrstom i zato je to biće smišljalo neke znake koje je crtalo posvuda u svojoj okolini. Sve je to bilo jako čudno životinjama ali su ga ostavili u životu nadajući se da će jednog dana to novo biće nekako postati blisko i sa ostatkom živog sveta. Na žalost nadanja su ostala jalova i ono što je trebalo da postane vrhunsko biće ispostavilo se da je najniža vrsta stvorenja, sve je radilo pogrešno. Ali avaj, biće je počelo abnormalno da se razmnožava, polako je vremenom dostiglo i neki vid komunikacije, što i nije bilo toliko loše. Kako nije bilo baš pametno a ni prilagođeno za život sve mu se svodilo na puku borbu za preživljavanje. Sećate se da biće nije moglo da komunicira sa ostalim životinjama ali je oponašanjem životinjskih postupaka polako počelo da razumeva hijerarhiju, i kako nije bilo prilagođeno životu bića su počela da se organizuju u grupe, sama su sebi oduzela slobodu kretanja i počela su da se stacioniraju na određenim mestima gde su ih životinje najmanje napadale. Pošto su u jednom trenutku životinje odlučile da sa tim novim bićem treba postupati kao i sa ostalim životinjama. Znači kad padne u nečije šape treba da bude pojedeno, druga korist nije bila od njih. Međutim, biće se katastrofalno namnožilo i kako to obično biva pošto su bili u enormnom broju ta bića su polako počela sebe da proglašavaju za gospodare nad ostalim svetom.
  I tako, naravoučenije priče: Kad imaš dovoljno ne poseži za više. A sad aj na spavanje.