Baš mi žao što sam se rodio kao čovek!

Čovek. Koja je to egoistična, tupava, bezprizorna spodoba na ovoj planeti. Naravno darvinisti će odmah da skoče sa pričom da je čovek zadnja karika u lancu evolucije, čisto egoistično blebetanje. Vernici će da kažu kako stvori bog čoveka na sliku svoju, takođe najobičnije egoistično blebetanje ili pak indusi sa onim njihovim trućanjem o karmi i kao ako si skroz dobar rodićeš se ponovo kao čovek. Čovek je toliko zaslepljen egoizmom da nije u stanju da vidi koliko je ustvari nepotreban, čak šta više koliko je ustvari greška u samom postanju, koliko je ne samo nepotreban nego čak i višak na ovoj planeti. Najlogičnije mi izgleda ona priča o vanzemaljcima koji su doneli na planetu zemlju te prve ljude ali i za to mislim da je bilo po istom principu kao što su se belci "naselili" na australijski kontinent t.j. tamo su ustvari bili proterani najgori osuđenici sa starog kontinenta,najogori ološ i šljam ljudski. Verujem da se tako isto desilo i sa zemljom u ta pradavna vremena. Neuspeli genetički eksperiment,to netolerantno,polu-sposobno, sa umnim sposobnostima jedva sposobno samo za direktnu međusobnu komunikaciju na veoma maloj udaljenosti jedinke od jedinke,patetično,,, biće koje je samo zahvaljujući osećaju za samoodržanje uspelo da se razmnoži i naseli ovu planetu. Uzgred budi rečeno da naš osećaj za samoodržanje nije ništa veći od onog istog osećaja kod crva u trulom mesu. Jedino što čovek poseduje je osećaj za razmnožavanje sve ostalo je laž i manipulacija. Osećaj za lepo, ma nije valjda? Čista laž i prevara. Kako to da nam je čas lepo jedno a čas nešto sasvim drugo. Tehnologija koju smo uspeli da razvijemo? Životinjama nije potrebna tehnologija da bi opstale. Tehnologija je ustvari odraz naše nesposobnosti i bede, što nam je tehnologija naprednija mi kao jedinke smo sve više nesposobni i siromašniji kao bića. Koji je to razlog po kojem mi kao bića možemo da kažemo za sebe da smo dostojni postojanja, a naravno da nije nastao iz egoizma? Čovek je nesposoban da živi u skladu sa okolinom, sve čega se dotakne uništava i pretvara beživotnu tvar. Svuda gde god se okreneš samo možeš videti destrukciju koju prouzrokuje patetični egoizam ljudskosti. Ništa nismo uradili sa čime bi smo sutra mogli da se ponosimo osim što smo se namnožili do besmisla i to je opet na štetu ove planete. Neko će verovatno u ovom momentu da se seti, ljubav, to je ono po čemu smo posebni. Stvarno? Ljubav prema suprotnom polu = želja za razmnožavanjem, ljubav prema istom polu = egoizam u svom najekstremnijem obliku, ljubav prema detetu = nada da će nas to dete održavati u životu u momentima naše nemogućnosti da obitavamo bez ičije pomoći, ljubav prema materijalnom = naša nesposobnost da živimo bez materijalnog, ljubav prema nematerijalnom = naša nesposobnost da objasnimo materijalno, ljubav prema drugim živim bićima (životinje,biljke,itd) = dokaz našeg egoizma i mišljenja da smo superiorni,hrana našeg ega. Premudri Solomon lepo reče: "Sve je taština (ego)". Sva umetnost,"dostignuća", sve oko nas je nastalo kao produkt tog našeg mentalnog poremećaja zvanog "ego". A i baš je glupa ta reč "ego" No eto na kraju, šta je u stvari problem? Pravi i jedini čovekov problem je taština (egoizam) i čini mi se da je baš taj mentalni poremećaj ono što nas razdvaja od životinja, ono što nas čini neprirodnima, ono što nas odvaja od božanskog, ono što nas je proteralo iz svemira na ovu planetu, ono što će nas na kraju i uništiti. I ako, i ne treba da postojimo kad nismo sposobni da uvidimo bolest koju smo sami stvorili za sebe. Samo čudna je ta bolest egoizam, zatupljuje, oslepljuje, ogluvljuje, zarazna je i zbog svega toga veoma teška za lečenje. Čudna je stvar da životinje nemaju tu bolest te stoga mislim kako su životinje a možda i biljke superiornija bića od ljudi. Možda su životinje ovde kako bi nam ukazale na to kako treba živeti nešto kao "učitelji primerom".Naravno naš egoizam tera nas da mislimo kako smo mi superiornija bića. Ljudi su samo jedan bolesni događaj na ovoj planeti (barem u ovom i prethodnom vremenu) i eto zbog toga mi je žao što sam čovek koji živi u ovom vremenu jer će zasigurno u nekoj dalekoj budućnosti ljudi tog vremena gledati na nas kao na egoistične manijake koji nisu ni zašta drugo do da budu proterani ako ne i dezintegrisani u ništavilo zbog svog ego-manijakalno-destruktivnog ponašanja. Eh da, ako uopšte i bude bilo ljudi u budućnosti,lično ne verujem. Kao što rak (bolest) umire sa svojim domaćinom tako će i ovaj rod da umre sa ovom planetom, na žalost po planetu.